Nekada davno u istočnjačkim borilačkim veštinama jedan pogrešan pokret mogao je značiti smrt, i to je bio razlog velike promišljenosti i koncentracije prilikom izvođenja pokretau odbrani od napada protivnika i napadu na protivnika.
U direktnom sukobu sa napadačem, ili više napadača, pogotovo u neočekivanim situacijama kao što su tzv ulične tuče ili napadi (pod uličnom tučom ne podrazumevamo uobičajene karakterisane sukobe tzv uličnih bandi ili mangupa, već to može biti svaki napad bilo koje osobe na drugu osobu bez konkretnog povoda sa ciljem nanošenja lakših i težih telesnih povreda ili čak ugrožavanja njenog života) verovatno svi, bez izuzetka, praktikanti borilačkih veština veoma važno pitanje: u trenutku direktnog kontakta sa protivnikom - napadačem (koji se inače karakteriše kao visoko stresna situacija) kako pravilno upotrebiti ono što smo vežbali na treninzima koju tehniku upotrebiti u datom trenutku?
Sve se to dešava u magnovenju. I u tom magnovenju odluku donosi um, a tehnika itelo ga samo slede. U svim savremenim sportovima postoji neka stanka, ali u borilačkim veštinama nema zastoja. Ukoliko čekate ma i jedan tren, izgubljeni ste. Vaš protivnik stiče nedostižnu prednost. Um mora da bude neprekidno skoncentrisan na čitavu situaciju, spreman da stupi u akciju ili da reaguje. Zato je on najvažniji.
Nema izbora tehnike. Sve se dešava nesvesno, automatski i prirodno. Razmišljanje je suvišno jer, ukoliko se javi misao potreban je i delić vremena za razmišljanje a to je u pravoj borbi odmah propust. Da bi kretanje bilo pravilno neophodna je stalna i potpuna izoštrena pažnja kao i pregled čitave situacije. Takva vrsta pažnje bira pravi udarac, tehnika i telo ga samo izvršavaju, i sve je brzo gotovo.
Intuicija je od suštinskog značaja. Ako vam protivnik zada neočekivani udarac tada morate da imate intuiciju kako bi mogli da mu parirate, svest o tome na koji način možete da se izvučete, da sačuvate sebe - svest koja će izazvati najispravniju reakciju tela i tehnike. Ali ako izgubite vreme u razmišljanjima tipa "moram da upotrebim ovu ili onu tehniku", dok se vi premišljate neprijatelj će vam neočekivano zadati udarac.
Intuicija pokreće telo i tehniku. Telo i svest se sjedinjuju, vi počinjete da mislite celim telom, čitavo vaše biće je angažovano tom reakcijom. Zbog toga nije lako razvrstati po važnosti um, tehniku i telo. Oni moraju da deluju jedinstveno, a ne razdvojeno. Njihovo savršeno jedinstvo dovodi do prave akcije, a ne njihova razjedinjenost - samo potpuno jedinstvo.

 

U svakoj borilačkoj veštini je najvažnije jedinstvo uma, tela i tehnike. Prvo razmisli pa onda udari, nije pravi način. Vi morate da ugrabite priliku. Prilika je najvažnija, a razmišljanjem je ne možete stvoriti. Jedino svesnost može da ugrabi priliku za akciju i prazan prostor koji pruža mogućnost delovanja.
EFS pruža tu mogućnost.